Ovo Božije Ime obuhvata istovremeno i Njegov Dželāl i Njegov Džemāl, tj. Veličanstvo i Ljepotu, Njegovu gordost i Njegovu blagost, Njegovu preuzvišenost i Njegovu sućut, itd. Tako ovo Ime objedinjuje stanja straha i nade, strahopoštovanja i čežnje. Nekima se pokazuju manifestacije samo jednog od ova dva Sifata ili Atributa, dok samo istinski ārifi jednako razumijevaju i shvataju oba ova božanska vida. Kaže Svevišnji: Neka je uzvišeno Ime Gospodara tvoga, Veličanstvenog i Plemenitog! (Kurʼān, sura er-Raḥmān, ajet 78.)
Osoba koja je pod uticajem Njegova Dželāla uvijek je skrušena i ponizna. U jednoj od predaja stoji kako dragi Allah ima meleke koji otkako ih je stvorio ne prestaju plakati, a od svake njihove suze On stvori po jednog novog meleka. To su meleki koji neće dizati glave na Sudnjemu danu, već samo govoriti: “Tebi neka je slava, mi Ti ne robujemo onako kako bi zaista trebali!”
Neki čovjek je u dovi molio Allaha: Jā Zel-dželāli vel-ikrām, pa je to čuo plemeniti Poslanik, a.s., i rekao mu: Dova ti je kabul (primljena dova). Išči! (hadis bilježe el-Buhārī, et-Tirmizī i drugi od hazreti Muʼāz ibn Džebela) U jednom drugom pravorijeku hazreti Poslanik, a.s., kaže: Eliẓẓū bi-yā ḏel-dželāli wel-ikrām – “Mnogo učite: jā Zel-dželāli vel-ikrām.” (hadis bilježi Ahmed od Ibn Āmira)
Ovu esmu posebno je korisno učiti u kakvim iskušenjima, nevoljama i teškim situacijama. U konačnici, ona se uči i nakon predavanja selama u namazu: Allāhumme Entes-selāmu ve minkes-selām, tebārekte jā Zel-dželāli vel-ikrām. Prenosi se da je ovu dovu plemeniti Vjerovjesnik redovno učio iza namaza, prije nego bi ustao.
I ovo Ime ima tri moguće manifestacije u čovjeku:
Vezanje (et-teʽalluq) uz ovo Božije Ime ogleda se u čovjekovoj vezanosti za Istinitoga u smislu da ga učini mjestom Svoga veličanstva i časti.
Istinska spoznaja i ozbiljenje ovim Imenom (et-teḥaqquq) dešava se kada osoba je zul-dželāl pa spozna svoju bit, a kada je zul-ikrām da njenu čast jasno vide i drugi.
Konačno, kićenje odrazima ovog Imena (et-teḫalluq) odražava se u osobi koja je dželīl (veličanstvena) po dva obzira. Po prvom ona bude veličanstvena u svome robovanju i poniznosti pred svojim Gospodarom, a po drugome da bude veličanstvena u smislu Božijega raskrivanja kroz tu osobu. S druge strane, i atribut ićrama (el-ikrām) ima dva obzira. Po prvome to je da osoba iskaže ićram prema Njegovim Lijepim Imenima, Govoru i Biti na način svenadilaznosti i neusporedivosti, te po drugome obziru da iskaže ićram svakom kome on pripada još na ovome svijetu. Naravno, osoba će da bude takva onoliko koliko joj to dozvoljava njena duhovna spremnost.
I na kraju, rahmetli hadži šejh Fejzulah-efendija rekao je za ovu esmu:
“Uči se radi uspjeha u nekom poslu.” Uči se jā Zel-dželāli vel-ikrām.
Abdul-Dževvād Ahmed još veli:
“Ko bude učio ovu esmu svaki dan 333 puta, dunjaluk će mu biti pokoran.”
A dragi Allah, opet, najbolje zna.