7 Jul 2004

Kur'ansko-Poslaničke mu'džize (V dio): Znaci (Mu'džize Resulullahove) iz njegova mubarek života (iz vremena poslanstva) vezani uz prirodu i svemir, materijalni

Objavio: znaci
Autor(i): 
Kategorija(e) tekstova: 

1. Znaci (Mu'džize Resulullahove) iz njegova mubarek života (iz vremena poslanstva) vezani uz prirodu i svemir, materijalni

Pod materijalnim dokazima mislimo na materijalne mu‘džize, nadnaravna djela, čuda koja niko drugi nije bio kadar izvesti. Svaki poslanik bio je poslat s nekom od mu‘džiza ove vrste. Sjetimo se samo Musaâ, a.s., i njegova štapa. Ove mu'džize bijahu im tako poseban dar od Allaha, dž.š., dokaz s kojim su izlazili pred tvrdokorne nevjernike, ali i kojima se jačao iman kod vjernika. Isti dar imao je i hazreti Muhammed, s.a.v.s.

2. Bereket u hrani, mlijeku i vodi

- U jednom od pohoda Poslanikovih, s.a.v.s., ljude je zadesila izgladnjelost i on je zatražio ostatak zaliha, te je jedan čovjek donio pregršt hrane, drugi malo više, a najviše što je doneseno bijaše od čovjeka koji je donio sā‘ hurmi. Poslanik, s.a.v.s., to sabra na razastrtu kožu. Seleme (jedan od prenosilaca hadisa) kazuje: „Po mojoj ocjeni bilo je onoliko koliko zauzima koza u ležećem položaju.“ Zatim je Poslanik, s.a.v.s., proučio dovu za bereket, pa pozvao ljude da donesu posude i ne osta među vojskom posuda da nije bila napunjena, a ostalo je onoliko hrane koliko je prikupljeno i više; a prema jednoj predaju i da je došlo svo stanovništvo Zemlje, bilo bi dovoljno i za njih. (hadis bilježi el-Buhari i Muslim)

- Ebu Hurejre pripovijeda: „Poslanik, s.a.v.s., mi je naredio da pozovem skupinu Suffe, a to su siromašni muhadžiri čiji je broj premašivao stotinu i koji su našli utočište na sofama džamije, pa sam tragao za njima dok ih nisam sakupio. Pred nas je postavljen tanjir hrane i jeli smo koliko smo mogli, zatim smo odstupili a ona je bila kao netaknuta, osim što su u njoj ostali odrazi prstiju.“ (hadis je vjerodostojan a bilježi ga et-Taberani)

- Kada je Poslanik, s.a.v.s., udavao hazreti Fatimu za hazreti Aliju naredio je Bilalu da donese zdjelu od četiri-pet pregršti brašna i da zakolje devče za svadbu. „Donio sam mu to“, kazuje Bilal, „i on je otvorio glavušu, zatim, uvodio narod grupu po grupu i jeli su dok nisu otišli, a od nje je ostalo viška, pa je na nju spustio blagoslov i naredio da da se odnese njegovim ženama i reko: 'Jedite i dajte a jedu vaši gosti!'“ (hadis je zabilježen u djelu eš-Šifā’)

- U hadisu stoji kako je Džabir, r.a., u ime dugovanja svoga oca povjeriocima uložio sav imetak da bi ga primili, ali ni u njegovom dvogodišnjem urodu nije bilo dovoljno za izmirenje duga. Poslanik, s.a.v.s, je nakon što mu je naredio da obere sav prinos, došao i razastro u gumno, a zatim prošao kroz njega učeči dovu. Iz toga je Džabir podmirio povjerioce svog oca i ostao im je još i godišnji prinos, a u drugoj predaji onoliko koliko je njima dao. Rekao je Džabir: „Povjerioci su bili Židovi i ovo ih je zaprepastilo.“ (hadis bilježi el-Buhari i Ahmed ibn Hanbel)

- Enes, r.a., kazuje: „Za Poslanika, s.a.v.s., je prilikom njegove ženidbe sa Zejnebom moja majka Umm Sulejm zamijesila hurme, maslo i sir i napravila jelo, stavila ga u glinenu posudu i rekla: 'Enese, odnesi ovo Poslaniku, s.a.v.s., i reci: poslala ti je ovo moja majka, ona te selami i rekla je: ovo ti je od nas, skromno je, Allahov Poslaniče.' Otišao sam i rekao mu, a on reče 'Spusti to', zatim reče: 'Idi i pozovi toga i toga..., zatim toga i toga', spominjući ljude poimence, 'i pozovi koga sretneš'. Pozvao sam one koje je imenovao i one koje sam susreo i kad sam se vratio kuća je bila prepuna ljudi.“ Neko upita Enese: „Koliko vas je bilo?“ Reče: „Približno tri stotine. Vidio sam kako je Poslanik, s.a.v.s., spustio ruku na jelo i izgovorio ono što ga je Allah uputio, a zatim počeo pozivati po desetericu da jedu iz posude i govorio im: 'Spomenite Allahovo Ime i neka svako od vas jede onoliko koliko ga sljeduje.'“ Nastavio je: „I jeli su dok se nisu zasitili, ulazili su i izlazili u grupama dok svi nisu jeli, zatim mi reče Poslanik, s.a.v.s.: 'Enese, podigni'!, pa podigoh i ni sam ne znam da li je bilo više hrane kad sam spustio ili kad sam podigao.“ (hadis bilježe el-Buhari, Muslim i drugi)

- U jednom od predanja stoji kako je Ebu Hurejru, r.a., obuzela glad, pa ga je Poslanik, s.a.v.s., poveo sa sobom i našao nešto mlijeka u bokalu koji je dobio na poklon i naredio mu da pozove skupini Suffe. Kaže: „Rekoh sebi: 'Šta je ovo malo mlijeka za njih, bilo bi korisnije da ja dobijem gutljaj i ojačam od toga.' Pozvao sam ih a bilo ih je više od stotine, pa je Poslanik, s.a.v.s, naredio da im dam da piju. dao sam svakom da pije dok ne utaži žeđ, zatim bi preuzeo drugi, ... dok svi nisu utažili žeđ. Zatim je Poslanik, s.a.v.s., uzeo bokal i rekao: 'Ostali smo ja i ti, sjedi i pij!' Pio sam, a on reče: 'Pij!' Tako je sve govorio i ja sam pio dok nisam rekao: 'Ne, tako mi Onoga ko te je poslao s istinom, nema više mjesta.' Zatim je uzeo bokal, izrazio zahvalu Allahu i nakon bismille popio ostatak.“ (hadis biljeće el-Buhari i et-Tirmizi)

- Enes, r.a., pripovijeda: „Vidio sam Poslanika, s.a.v.s., jednom prilikom dok se primicalo vrijeme ikindije. Ljudi su tražili vodu za abdest, ali je nisu imali. Zatim je Poslaniku, s.a.v.s., koji je bio u Zevra'u neko donio posudu s vodom, a on stavi ruku u posudu i voda je počela izvirati između njegovih prstiju, dok se ljudi nisu abdestili.“ Katade reče: „Upitao sam Enesa: 'Koliko vas je bilo?' Reče: 'Tri stotine ili približno toliko.'“ (hadis bilježe el-Buhari, Muslim, en-Nesa'i i et-Tirmizi)

- Na dan Hudejbije narod je obuzela žeđ, a pred Poslanikom, s.a.v.s., nalazila se kožna posuda i on je abdestio. Tada su ljudi nahrupili prema njemu pa ih on upita: „Šta vam je?“ Rekoše: „Nema vode za abdest niti za piće, osim onog što je pred tobom.“ Džabir reče: „Poslanik, s.a.v.s., stavi ruku u posudu i voda poče izbijati između njegovih prstiju poput malih fontana, tako da smo ugasili žeđ i abdestili se.“ Salim kazuje: „Upitao sam Džabira: „Koliko vas je bilo?“ Reče: „Da nas je bilo i stotinu hiljada, bilo bi dovoljno, a nas je bilo hiljadu i pet stotina.“ (hadis bilježe el-Buhari i Muslim)

- U pripovijesti bitke na Tebuku od istaknutih ashaba, kao što je Mu'az, se prenosi kako su naišli na vrelo iz kojeg se cijedio mlaz širine kaiša, te je Poslanik, s.a.v.s., naredio da sakupe nešto vode iz njega. Rukama su zahvaćali iz vrela dok nisu sakupili nešto vode. Zatim je Poslanik, s.a.v.s., u njoj umio lice i ruke a nakon toga vodu povratio u vrelo, odakle poteče mnogo vode i ljudi se napojiše. U hadisu od Ibn Ishaka se kaže: „... te se iz vode prolimo zvuk poput oluje.“ Zatim Poslanik, s.a.v.s, reče: „Moguće je, o Mu'az, ako poživiš da vidiš kako će sve ovo ovdje prekriti vrtovi.“ Tako je bilo. (hadis bilježi Muslim)

- Ebu Katade pripovijeda: „Poslanik, s.a.v.s., je krenuo s pojačanjem borcima na Mu'ti kad mu je stigla vijest o pogibiji vojskovođā, a ja sam kod sebe imao jednu mješinu za vodu. Poslanik, s.a.v.s, reče: 'Čuvaj svoj bardak, jer će o njemu biti vijest.' Nakon toga obuzela nas je žestoka žeđ, a bilo nas je sedamdeset i dva (u predaji od et-Taberija čak oko tri stotine), pa reče časni Poslanik, s.a.v.s.: 'Donesi svoj bardak!' Donesoh, a on ga uze i stavi svoja usta na otvor, tako da nisam znao da li on izdiše u njega ili ne. Nakon toga sedamdeset i dva čovjeka su došla i pila i napunila svoje posude iz njega, a ja sam ga zatim uzeo (bardak) a on je ostao onako kako je bio. (hadis bilježe Muslim i Ebu Davud)

- Vrelo Kuba povremeno je znalo presušiti, pa je Poslanik, s.a.v.s., jednom u vrelo Kuba salio ostatak vode od abdesta i više nikada nije presušilo. (el-Bejheki)

- Prenosi se kako je u Enesovoj, r.a., kući bio bunar u kojeg je Poslanik, s.a.v.s., ispljunuo vodu iz svojim mubarek usta i nakon toga u Medini nije postojao pitkiji bunar od tog. (eš-Šifa')

Nastavit će se, ako Bog da!

Ocjena: